Браћо и сестре, у древна времена Господ је обећао: „...оне ћу поштовати који Мене поштују...*“ (1 Сам** 2:30) и ми данас прослављамо светитеља на коме се посебно испунило то обећање. Светитељ Николај Чудотворац је рјечју, дјелом и читавим животом прославио Господа, а Господ је тако учинио да, ево већ много вијекова, светитеља знају свуда и на истоку и на западу. Наравно, многим световним људима сјећање на њега је помијешано са разним измишљотинама, али и међу овим људима свако ко је заинтересован може лако да сазна да је Санта Клаус искривљена транскрипција имена Светог Николе, древног хришћанског праведника који је заиста живио, а традиција да се за Божић тајно дарују блиски људи је подражавање његовог милосрдног поступка када је он тајно помагао породици у невољи.

Свети Николај је био исповједник (пострадао од незнабожаца за вјеру у Христа), чинио је много чуда, чак је васкрсао мртвог човјека. Међутим, највише од свега Господ је прославио његов чин за који није био потребан дар чудотворења или било шта натприродно. Онај чин који је Свети Никола учинио још као мирјанин, у испуњењу Христових ријечи: „А ти кад чиниш милостињу, да не зна љевица твоја шта чини десница твоја“ (Мат. 6:3). Мислим да је Господ овако устројио да нико од нас не би могао да каже да не може да подражава ово. Можемо, али не подражавамо.

А сада управо недостају добра дјела. Проста добра дјела помагања ближњему. Неузвратна. И не само према онима које волиш него и према онима којима је помоћ објективно неопходна. И не само онда када смо расположени ка томе него и када нисмо – принуђивајући се ради Христа. И не са намјером да нешто добијемо заузврат , па макар то била само захвалност. Ако јавно помажемо човјеку у невољи и он нам се захваљује, онда помажемо само његовом тијелу, али ако тајно помажемо човјеку у невољи, подстичући га да кроз ово заблагодари Богу, онда помажемо не само његовом тијелу, већ и његовој души.

А највећу потребу за чињењем добрих дјела имамо ми сами. Дешава се да човјек изучава богословље или чита духовне књиге или се усрдно моли, али у његовој души се ништа не дешава зато што поред свега тога он не чини добра дјела. Не пита се: "Како да испуним заповијест Христову о љубави према ближњем? Треба ли некоме моја помоћ? Шта могу да учиним да помогнем том човјеку?" Добра дјела која се чине ради Христа, оживљавају нашу душу и уносе у нас љубав.

Свети Николај је толико заволио добродјелање да је силом Божијом послије смрти помогао много већем броју људи него док је био жив. И до данашњег дана помаже, преко тога ми осјетимо његову љубав према нама и наше срце одговара љубављу према њему и испуњавају се ријечи Спаситеља да ће ученике Његове сви познати по међусобној љубави (Јн. 13:34-35). Благодаримо Господу због тога што нам је даровао Светитеља Николаја и сјећајући га се, угледајмо се на њега у добродјелању.

*У Црквенословенском и руском синодланом преводу: „...оне који Ме прослављају Ја ћу прославити...“.

**Ова књига Старог Завјета се у српском синодалном преводу често назива Прва књига Самуилова (као у јудаизму, католичанству и протестантизму) и користи се заједно са називом Прва књига о царевима. У црквенословенском и руском синодалном преводу зове се Прва књига царстава.